Позориште Дома културе

Премијером комада „Избирачица“, изведеном 7.јуна 1969. године на сцени тек саграђеног „храма културе“, почела је да се пише историја Аматерског позоришта Дома културе. Током четрдесет осам година рада Аматерско позориште припремило је 90 представа (од чега 40 дечијих), а кроз њега је прошло преко две стотине Нововарошана, заљубљеника у даске које живот значе.

Културни хроничари бележе да су се прве „озбиљне“ аматерске позоришне представе почеле припремати још давне 1926. године, да би позоришни аматеризам, захваљујући члановима Аматерског позоришта Дома културе, свој врхунац и „златне године“ доживео крајем осамдесетих и почетком деведесетих прошлог века.

Године 1988. са представом „Малограђани“ Максима Горког, а у режији Драгана Јаковљевића, и годину дана касније са представом „Хамлет“ Виљема Шекспира у Хенрија Милера (такође у Јаковљевићевој режији), ово позориште пласирало се на Савезни фестивал аматерских позоришта. Аматерско позориште Дома културе тим се након 23 изведене премијере, дефинитивно уврстило међу значајна и најозбиљнија аматерска позоришта на простору „од Вардара па до Триглава“, о којем су професионалци говорили са поштовањем. За улогу Тетерева у „Малограђанима“, 1988.године на фестивалу у Требињу, Салих Бакалић-Џаус добија златну маску, највећу награду у позоришном аматеризму. Већ 1990.године, Аматерско позориште са представом „Строги надзор“ Жана Женеа, у режији Драгана Јаковљевића, учествује на БРАМС-у у Београду и на Балканском фестивалу у Коринту.

Писати о Аматерском позоришту Дома културе, а не поменути оне који су годинама били његов заштитни знак, просто је немогуће. Позоришна публика, која је франетичним аплаузом знала да награди сваку глумачку бравуру, и данас се са сетом сећа Мустафе Муја Шећерагића, Миланка Мишка Мандића, Слободанке Бобе Куртић, Салиха Џауса Бакалића, Звонка Кепе Гујаничића, Хајрудина Пепија Алиспахића, Салиха и Ремзије Туркмановића, Џемаила Џемка Софтића ...

Година 1990. доноси новине у позоришни живот Нове Вароши. Те године Фахрудин Нуно Салихбеговић са својим пријатељима оснива Алтернативну сцену Дома културе, у којој своје прве глумачке кораке прави група младих. Након неколико година успешног рада Алтернативна сцена се спаја са Аматерским позориштем, а старим прекаљеним глумцима на сцени се придружују неки нови клинци...

Током свог постојања Аматерско позориште Дома културе сарађивало је са готово свим аматерским позориштима са простора бивше Југославије, али и са професионалним позориштима као што су Атеље 212, Народно позориште Београд, Београдско драмско позориште, Југословенско драмско позориште, позориштима „Јоаким Вујић“ из Крагујевца и „Зоран Радмиловић“ из Зајечара, народним позориштима из Ниша, Ужица, Врања, Подгорице... У Дому културе алаудирали смо највећим глумачким именима.